Archive for the “Arts” Category

One of Kiklop Nandor’s comics, dated 1993, two years after he came back from the war in Croatia where he was forced to go and where he served as ambulance driver. During the war in Spain 1936-1939 Ernest Hemingway also drove ambulance car, but he was a volunteer, and on the side of the oppressed.

Texts:
Quadrat 1: War For Peace, Author: Kiklop Nandor, Moonflower comics 1993.
Quadrat 2: After they have won the peace, warriors will again turn into what they were – common people around (and like) us… gentle, caring, peaceful… family men.
Quadrat 3: Common people without arms, legs, eyes… but happy – they kept their heads on.
Quadrat 4: But in the heads…

War for peace

War for peace Previous Next Close

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 5 Comments »

Drawing 1

Drawing 1 Previous Next Close
Drawing 2
Drawing 2 Previous Next Close
Drawing 3
Drawing 3 Previous Next Close
Drawing 4
Drawing 4 Previous Next Close
Drawing 5
Drawing 5 Previous Next Close
Drawing 6
Drawing 6 Previous Next Close
Drawing 7
Drawing 7 Previous Next Close
Drawing 8
Drawing 8 Previous Next Close

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 4 Comments »

Heavy Load: “The Queen Mother’s Dead

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (1 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading...Loading...

Comments No Comments »

Machina: Covjekomobil

krstili smo narandžu sa jabukom i dinjom.
dobili smo dijandžu, posadili je njivom.
i dijandža uspjeva gdje god da se sije.
na klimu je imuna, jer se sama grije.

mama, mama, daj mi dijandžu!

taj patent smo prodali i kapital stekli
na tržište da krenemo sa projektom većim.
proučavali smo fiziku i mehanike zakon,
biolosku genetiku, tehnološki razvoj.
i pronašli smo formulu kroz eksperimente
i uspjeli ukrstiti auto i dijete.
znači, biće organsko, što hrani se benzinom
i odmilja ga nazvali čovjekomobilom.

mama, mama, sad sam mobilan!

za ovakav doprinos na polju humanizma
dobili smo nagrade čekove i pisma
u kojim ljudi nam zahvaljuju, sad svako može imati klinca
i mogućnost izbora, hoće li dizel ili benzinca.
sad nam pare donosi ova organska mašina.
svaka familija želi sad čovjekomobila.
multifunkcionalnost je ovog bića prednost,
s njim se možeš igrati, a služi i za prevoz.

mama, mama, ja sam prevoznik!

ali čovjek je pohlepan… na pamet pade pojedincu
da turbo ugrađuje i frizira djecu.
opravdavali pred zakonom tu namjeru svoju
željom da im dječica više ne kasne u školu.
pa zamisli ti mališu, u njemu 200 konjskih snaga,
šta se može desiti kad se s vršnjacima ganja.
tu dolazi do povreda kad mališa zatutnji,
fraktura i lomova, čak slučaja smrtnih.

mama, mama, spriječi nevolju!

od tada su počeli da prave dječije trke.
i tako skrše dječicu, pa nose da ih krpe.
tu više nema popravke, to su živa bića,
vulkanizer tu ne pomaže, džaba izmjena točkića.
to je biće koje umije da voli i da pati,
presaugati ne smije, a kamoli prokuhati.
sa mobilnim bićima treba htjeti, znati.
treba nekad podmazati, nekad moras prati.

mama, mama, sipaj antifriz!

ali tragedija najveća za čovjekomobila
biješe kad na istoku nastade ta kriza.
zatvoriše se pumpe sve, nestade benzina
i poče da vegetira naša organska mašina.
i nestašica poče da djecu u smrt tjera,
zemlja poče ličiti na planetu penzionera.
u kuće se useli čemer, jad i tuga,
i još samo ponegdje čuješ dječiji glas da kuka.

mama, mama, daj mi diesela!

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (3 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading...Loading...

Comments No Comments »

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 4 Comments »

Waiting for Godot
by Samuel Bekett

ESTRAGON:
Charming spot. (He turns, advances to front, halts facing auditorium.) Inspiring prospects. (He turns to Vladimir.) Let’s go.
VLADIMIR:
We can’t.
ESTRAGON:
Why not?
VLADIMIR:
We’re waiting for Godot.
ESTRAGON:
(despairingly). Ah! (Pause.) You’re sure it was here?
VLADIMIR:
What?
ESTRAGON:
That we were to wait.
VLADIMIR:
He said by the tree.

ESTRAGON:
Let’s go.
VLADIMIR:
We can’t.
ESTRAGON:
Why not?
VLADIMIR:
We’re waiting for Godot.
ESTRAGON:
Ah!

ESTRAGON:
I’m tired! (Pause.) Let’s go.
VLADIMIR:
We can’t.
ESTRAGON:
Why not?
VLADIMIR:
We’re waiting for Godot.
ESTRAGON:
Ah! (Pause. Despairing.) What’ll we do, what’ll we do!
VLADIMIR:
There’s nothing we can do.
ESTRAGON:
But I can’t go on like this!
VLADIMIR:
Would you like a radish?

ESTRAGON:
Let’s go.
VLADIMIR:
We can’t.
ESTRAGON:
Why not?
VLADIMIR:
We’re waiting for Godot.
ESTRAGON:
Ah!

ESTRAGON:
Let’s go.
VLADIMIR:
We can’t.
ESTRAGON:
Why not?
VLADIMIR:
We’re waiting for Godot.
ESTRAGON:
Ah! (Despairing.) What’ll we do, what’ll we do!
POZZO:
Help!
VLADIMIR:
What about helping him?

ESTRAGON:
Let’s go. We can’t. Ah! (Pause.) Are you sure it wasn’t him?
VLADIMIR:
Who?
ESTRAGON:
Godot.
VLADIMIR:
But who?
ESTRAGON:
Pozzo.
VLADIMIR:
Not at all! (Less sure.) Not at all! (Still less sure.) Not at all!

ESTRAGON:
Oh yes, let’s go far away from here.
VLADIMIR:
We can’t.
ESTRAGON:
Why not?
VLADIMIR:
We have to come back tomorrow.
ESTRAGON:
What for?
VLADIMIR:
To wait for Godot.
ESTRAGON:
Ah! (Silence.)

VLADIMIR:
Well? Shall we go?
ESTRAGON:
Yes, let’s go.
They do not move.

Waiting for Godot

Waiting for Godot Previous Next Close
By mILETA & zz Pan (click & wait till it loads)

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments No Comments »

Machina: Epos o Marini
Tony Mahagony & Edward Vulgarius

Part I:


Part II:


M

Author: Unknown

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 7 Comments »

Beirut: Nantes

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 1 Comment »

The author about himself:

“I was born in the foothills of the San Gabriel Mountains in Southern California and enjoyed an exciting childhood full of poetry and pioniria among the snakes, rats and tarantulas of that enchanted realm. I eventually grew into an inquisitive bearlike man who has had three exciting careers: garbage collector, merry-go-round-operator and cartoonist. Some of my work is collected in THE BOOK OF JIM, THE FRANK BOOK and SEEING THINGS (all published by Fantagraphics) and in various toys, fabrics, prints and urban legends. Thank you for your interest.”

Many thanks to Kiklop for revealing me the work of this man.

New iron age

New iron age Previous Next Close
NEW IRON AGE, Oil on masonite, 12 x 18 inch, 2007 – price $3200 framed

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments No Comments »

Pionir 10: Da, da, da

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 2 Comments »

Laibach: Across the Universe
Let it be, 1988

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments No Comments »

Laibach: Life is life
Opus Dei, 1987

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments No Comments »

O nacionalizmu

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije niÅ¡ta drugo od zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru druÅ¡tvenog projekta, nije u stanju da se “izrazi”, ili zato Å¡to mu taj druÅ¡tveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliÅ¡e ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, Å¡to će reći ne daje mu da doÄ‘e do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. druÅ¡tvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, za zadatak i cilj probleme epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N. N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, poÅ¡to smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga sa slobodnozidarske lože, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuum bez individualnosti, nacionalistu, roÄ‘aka Žila. To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična i druÅ¡tvena nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomenu jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova “tajna” da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo druÅ¡tveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju. Ovaj i ovakav portret, primenljiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao druÅ¡tveno biće, i kao pojedinac, podjednako niÅ¡tavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), druÅ¡tvene funkcije, jer su one suviÅ¡e sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju, asketa, potencijalni borac, koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama, nego i prema čoveku uopÅ¡te, prema istoriji i druÅ¡tvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta. Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, Å¡to će reći nacionalne, Å¡to će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog ključa naravno, nego i: sve Å¡to nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko…) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimoloÅ¡kom značenju, joÅ¡ poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piÅ¡e “iz naroda i za narod”, koji svoj individualni glas, tobože potčinjava viÅ¡im nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, Å¡to će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleÄ‘e neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na Å¡tetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako viÅ¡e sviÄ‘a, nisu niÅ¡ta drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropoloÅ¡ke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom couleur locale takoÄ‘e je, ako je izvan umetničkog konteksta (Å¡to će reći ako nije u službi umetničke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog. Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono Å¡to su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. NaÅ¡e vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to joÅ¡ i viÅ¡e; mi koljemo (kad se mora), ali oni joÅ¡ i viÅ¡e; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naÅ¡a istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naÅ¡ je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opÅ¡te vrednosti, estetičke, etičke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaÅ¡tvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. To je ono Å¡to smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični, a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patoloÅ¡kim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. PoÅ¡to je straÅ¡ljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi viÅ¡e ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznaÄ‘a, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, “nikog do boga”, a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi roÄ‘ak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat roÄ‘eni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, “ponos porodice”, porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi roÄ‘ak Džim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. “To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan sasvim da je priguÅ¡i a koji se, ipak, ne usuÄ‘uje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuÄ‘uje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune” – slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naÅ¡e doba? Pritisnut ideologijama, na marginama druÅ¡tvenih kretanja, zbijen i izgubljen meÄ‘u konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se naÅ¡ao u procepu, u praznini, ne učestvuje u druÅ¡tvenom životu a druÅ¡tveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i Å¡ta mu preostaje drugo nego da svoje druÅ¡tveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija…

Danilo Kiss
Po-etika, knjiga druga, 1974. (intervjui)

—————-

Sasvim u skladu sa Kissovim opisom, jedno “Drusstvo srpskih rodjaka” definisse u ovom neobuzdanom fassisticckom manifestu svoj “pogled na svet”, svoju antiviziju sveta ljudi slobodnih od svakog razuma:
Начела и смернице Српског сабора Двери — 1. део
Начела и смернице Српског сабора Двери — 2. део

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 1 Comment »

Marina Abramovic, Ulay: “Rest Energy

Wir stehen einander in Schräglage gegenüber. Sehen einander in die Augen. Ich halte einen Bogen. Ulay spannt die Sehne und hält den Pfeil, der direkt auf mein Herz gerichtet ist. Mikrophone auf beiden Herzen geben die schneller werdenden Herzschläge wieder.

Rest energy

Rest energy Previous Next Close
Abramovic, Marina; Ulay, »Rest Energy«, 1980
Photo: Rudi Monster

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (1 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading...Loading...

Comments 7 Comments »

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 1 Comment »

Saveti mladom piscu
12.07.1984.

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u “vozove istorije”, jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: “Ko pogodi cilj, sve promaÅ¡i.”
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono Å¡to se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da ono Å¡to nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
ÄŒuvaj se “užasavajuće doslednosti”.
Čuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
“Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”. (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje “druÅ¡tveno koristan posao”.
Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piÅ¡i za “prosečnog čitaoca”: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci “savest čovečanstva”: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
ÄŒuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini usluge prinčevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: “s budalom se ne prepiri”.
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
“Kad oba sagovornika imaju krivo, to joÅ¡ ne znači da su obojica u pravu.” (Poper)
“Dozvoliti da drugi ima pravo ne Å¡titi nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo.” (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj da imaš misiju.
ÄŒuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u “naučno miÅ¡ljenje”.
Ne veruj u intuiciju.
ÄŒuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i “svesnu nejasnost” – ti težiÅ¡ za jasnošću.
Odbacuj književne škole koje ti nameću.
Na pomen “socijalističkog realizma” napuÅ¡taÅ¡ svaki dalji razgovor.
Na temu “angažovana književnost” ćutiÅ¡ kao riba: stvar prepuÅ¡taÅ¡ profesorima.
Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko tvrdi da su u AuÅ¡vicu trebili samo vaÅ¡ke a ne ljude – isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)

(1984)
Danilo Kiss
ZZivot, literatura, 1990. (intervjui i eseji)

TjahYou can do it betterOkGoood :)Wau! :))) (No Ratings Yet)
Loading...Loading...

Comments 6 Comments »