5 thoughts on “simone and dry beer clouds

  1. A, ovo krijess od nas, sve kao fol, problem prestiže poblem u Njemačkoj 🙂

    Standard: nemac zaradi pivo za tri minuta

    Kupovna moć skoro tri puta veća nego pre 50 godina

    Sve je skuplje nego ranije! To je samo delimično tačno. Naime, Nemci danas žive mnogo bolje i na „višoj nozi“ jer mnogo više zarađuju nego ranije, pokazalo je jedno istraživanje. U prevodu: standard je porastao.

    Prema opštem mišljenju, danas je život u Nemačkoj mnogo jeftiniji nego pre pet decenija. Novo istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta otkriva da je zarada na sat od 1960. godine izrazito porasla u odnosu na cene dobara i usluga pa je, prema tome, kupovna moć znatno veća.

    To konkretno znači: pre pet decenija prosečna neto zarada za jedan sat rada iznosila je oko 1,27 evra. Ta cifra je u 2009. godini 11 puta veća i iznosi 14,05 evra po satu. Cene takoÄ‘e rastu, ali one su se „samo“ učetvorostručile. Dakle, Nemcima danas treba mnogo manje rada nego ranije da bi sebi priuÅ¡tili neÅ¡to ““ bez obzira da li se radi o namirnicama, odeći ili nameÅ¡taju.

    Jaja: od luksuza do robe široke potrošnje

    Jaja nekada bila luksuz

    Istraživanje takođe upoređuje koliko sati i minuta rada je potrebno za pakovanje putera. Tako su ljudi 1960. radili 39 minuta za jedan puter, prošle godine samo četiri minuta. Za muško odelo nekada se radilo 68 sati, a danas samo 17. Za pola litra piva, Nemci danas rade samo tri minuta. Čak je i benzin, čija cena stalno raste, danas povoljniji.

    Institut iz Kelna je, Å¡to se namirnica tiče, zabeležio zanimljiv razvoj. Tu ponekad ima varijacija. „Kod nekih namirnica doÅ¡lo je do obaranja cena“, kaže Kristof Å reder iz nemačkog ekonomskog instituta. Cena putera pala je za 12 odsto, mleka za 17 odsto ““ u poreÄ‘enju sa 2008. to je „normalizacija“, tvrdi Å reder.

    Dugoročno gledano, cene namirnica padaju. Jaja su, na primer, u posleratnom vremenu bila luksuzna roba. Pakovanje od 10 komada koštalo je 1950. godine oko 1,12 evra, dok je neto zarada na sat iznosila samo 56 centi, navodi se u istraživanju Instituta. Dakle, dva sata rada za paket jaja. Danas je dovoljno 8 minuta rada.

    Plazma televizor kao nekada crno-beli

    Drastične promene desile su se i u „velikoj“ kupovini, pre svega u kupovini tehnike. Jedan moderan plazma televizor visoke rezolucije, doduše, danas je podjednako skup kao i crno-beli televizori koji su pre 50 godina bili krik tehnike. Ranije se radilo preko 14 dana da bi se zaradio takav jedan uređaj. Danas, međutim, najobičniji televizor Nemac zaradi za 14 sati rada.

    Ovaj primer pokazuje da su uzroci rasta kupovne moći raznovrsni. Danas se tehnika neprestano razvija i menja, a proizvodnja iste je mnogo povoljnija. I to je rastući trend. Prema saveznoj statistici, u martu ove godine cena televizora je pala za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, neophodna radna satnica za mesečnu pretplatu na novine, 101 minut, ostala je ista.

    Lajpcig 30 odsto jeftiniji od Minhena

    „Posledica porasta kupovne moći je da ljudi manje rade i imaju viÅ¡e slobodnog vremena“, kaže Å reder. Danas se može kupiti mnogo toga Å¡to ranije nije bilo dostupno ili nije postojalo, kao Å¡to su računari i mobilni telefoni. Danas takoÄ‘e postoje novi troÅ¡kovi: dečja obdaniÅ¡ta, studiranje, doplate za zdravstvenu negu ““ sve to stanjuje novčanik.

    Minhen je najskuplji grad Nemačke

    Podaci se odnose na Zapadnu Nemačku. Samo tako je poreÄ‘enje sa podacima pre ponovnog ujedinjenja moguće. Trend rasta kupovne moći u istočnim pokrajinama trebalo bi da je sličan, čak iako su zarade tamo niže. Tamo se živi za oko 5,6 odsto povoljnije nego u zapadnim pokrajinama, objavio je IFO Institut. „Gde su prihodi niži, kupovna moć je takoÄ‘e slabija, ali i cene su u proseku niže“, objaÅ¡njava autor Rupert Kavka. „Tako za identičnu potroÅ¡ačku korpu u Minhenu, Nemac potroÅ¡i 30 odsto viÅ¡e novca nego u Lajpcigu.„

    Autori: Julian Mertens / Tijana Milunović
    Odg. urednik: Nemanja Rujević

    Dojče vele nije odgovoran za sadržaje eksternih Internet stranica.

  2. Statistika izgleda joss mnogo bolje ako porediss sa 1900-om godinom: tada je naime prosecna radnicka plata iznosila oko 60 maraka mesecno (ali se radilo po 10-12 sati, 6 dana u nedelji), dok su neke cene bile –

    1 kilogram svinjskog mesa: 1,50 Maraka
    1 kilogram maslaca: 1,85 Maraka
    1 litar mleka: 20 Pfeniga
    1 kilogram raženog hleba: 23 Pfeniga
    1 kilogram brašna: 36 Pfeniga
    1 kilogram šećera: 65 Pfeniga
    15 jaja: 73 Pfeniga
    1 Litar piva: 24 Pfeniga

Leave a Reply