Why

Q: Why Photobunt?
A: There is a (co)relation between Photobunt and Kulturbunt, the Projekt of Kiklop Nandor Ljubanovich, my brother in spirit.

Q: Why English?
A: Why not?

Q: Why Pezza Pan?

ZVONÄŒICA I DEÄŒACI: No u istome posleratnom periodu, Dizni je stvorio joÅ¡ jedan ženski lik, koji svojom zapletenom simbolizacijom kao da subvertira predvidljive posleratne stereotipe. To je Zvončica u Petru Panu, fantazija o produženome dečaÅ¡tvu. Zvončica je neskriveno seksepilan Diznijev lik: u minimalnoj odeći koja podseća na prirodu (zelena boja, oblik suknje u listovima), odnosno žensku neukroćenost, Zvončica ne samo da simbolizuje potpunu seksualnu slobodu, jer ima par krila i leti, nego je i učitelj seksualnosti – svi “izgubljeni dečaci”, uključujući i samoga Petra Pana, mogu da lete tek zahvaljujući njenome “čarobnom prahu”. No ta potpuna ženskost je ograničena na minijaturu, dakle voajerski objekt. Njeno telo zapravo ne postoji, i njena uzaludna ljubomora na nove seksualne interese Petra Pana samo pojačava efekat “bestelesnosti”, odnosno muÅ¡ke cenzure. Antički grčki pesnik Simonid napisao je seriju opisa tipskih žena, i svaka potiče od neke životinje – jer žene nisu ljudi. Jedna od kobile, druga od majmunice, treća od kuje – svaka gora od one prethodne, odreÄ‘ena svojim telom. Jedina koja je “dobra”, koja se preporučuje za brak, jeste žena nastala od pčele: skoro nevidljiva, dakle bestelesna, ona radi li radi, i primetna je samo po tihome zujanju – i medu, naravno. Zvončica kao da je nastala na osnovu čitanja Simonida. ÄŒini mi se da je ipak reč o bar delimičnome razumevanju ženskoga položaja posle rata – radikalno smanjivanje ženske uloge, represija ženske seksualnosti, kontrola nad ženama, nepriznavanje ženskoga znanja i ženske kompetentnosti.

Priča o Petru Panu iz pera engleskog lorda Barija je uistinu sjajan primer viktorijanske simbolizacije odrastanja i seksualne inicijacije, i kao takva je imala velikog uticaja na modernu psihoanalizu – recimo na definisanje muÅ¡kog tipa Petra Pana, talentovanog i zabavnog, ali potpuno neodgovornog i nedoraslog muÅ¡karca. No Diznijeva promena male vile, Petrove pomagačice, u zaobljeno pin-up telo Zvončice, potpune žene koja se stalno iznova (i nesrećno) zaljubljuje u dečake, sasvim je inovativna i moderna. U priči o Petru Panu u Diznijevoj verziji provučena je nova američka posleratna strast – psihoanaliza. I Petar Pan i Zvončica beže od zajedničkog svemoćnog tiranina – oca, očinskog autoriteta, prevladavajuće patrijarhalne ideologije. No, dok Petar pokuÅ¡ava da izbegne identifikaciju sa njim, Å¡to uspeva samo privremeno, Zvončica beži zauvek i nepovratno – od očinskog/patrijarhalnog nasilja. Ova riskantna verzija viktorijanske priče ponuÄ‘ena je u žanru popularne kulture, crtanome filmu, namenjenom pre svega deci. U tom slučaju, kao i u slučaju obespokojavajuće Zle kraljice, Dizni je deci ponudio mnogo viÅ¡e nego Å¡to se od njega očekivalo, a roditeljima slike koje su, iz sigurne pozicije voajerstva u dečiji svet, garantovale nimalo naivne sumnje i zadovoljstva.

Svetlana Slapšak

Q: Why me?
A: Papa should answer this question… Once I asked him if he enjoyed it… “Of course!” he said.

Comments are closed.